Posetili smo Titov “Plavi voz” i čuli brojne neispričane priče od čoveka koji je poznavao maršalove radnike!
“Plavi voz”, i posle više od 65 godina od izgradnje, izgledom oduzima dah i odiše luksuzom koji je za ono vreme bio gotovo nezamisliv. Imao je samo jednu svrhu – udobno putovanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita po zemlji i inostranstvu. Bio je i ostao simbol njegove moći. Saloni, restorani, kuhinja duga 25 metara, samo su delić raskoši u kojem je uživao maršal. Iako je danas postao muzej, u ovim vagonima kriju se mnoge tajne, a nama je pošlo za rukom da saznamo neke od njih.
Vrlo ljubazno nas je ugostio Milan Budimir, koordinator “Plavog voza”, koji je lično poznavao neke od ljudi koji su radili za Tita u čuvenom putničkom vozilu. Uz čašicu toplog razgovora otkrili smo detalje iz života našeg doživotnog predsednika i njegove supruge koje do sada javnost nije znala.
– Zatekao sam neke ljude koji su radili kod Tita. To je bio pokojni Marko Vlahović, jedan od poslednjih direktora garaže Plavog voza. Bilo je tu još neko osoblje, između ostalih i Mitke, pa Toma Popović. Ima i dvoje živih – Džemila je bila domaćica u vozu, ima devedeset i neku godinu i Savo Bukvić – priča nam Milan.
Jovanka imala ulogu “babaroge”
Detaljno nam je opisao kako se voz pripremao za putovanja ili prijem delegacija, a posebno se osvrnuo na ulogu Jovanke Broz.
– Voz za polazak se pripremao u garaži, čistio se, namirivao vodom, plinom za aparate. Nameštali su se stolnjaci i nadstolnjaci, sve zavisi koja garntura se od 3 postojeće stavljala. Posebna posteljina je imala za spavaće sobe. A za Tita se pravio i specijalan escajg za grbom – objašnjava nam Budimir i nastavlja u dahu:
– Jovanka je stalo ovde bivala sa ženama koje su čistile i pripremale voz za putovanje ili primanje delegacije. Kontrolisala je sve – koje garniture stolnjaka i nadstolnjaka se stavljaju, na koji način će biti složene pamučne salvete, da li će to biti lepeza ili kupa. Proveravala je i koja posteljina, jastučnice i peškiri će se nameštati u spavaćim sobama. Potom je pratila koji specijaliteti će se spremati i koje piće će se uz nju posluživati. Sve je to trebalo namiriti, ništa nije prepuštala slučaju. Igrala je neku ulogu babaroge, tako su pričali. Ona prođe belim rukavicama, pa je vraćala da se bolje očisti ili složi.
Međutim, iako je na prvi pogled delovala kao stroga gospođa, pamtila je dobro koje brige su imali njeni zaposleni i neretko im je pomagala.
– Ali uvek je znala i da popriča sa tim ljudima koji su radili u vozu. Znala je koliko koja žena ima dece, gde živi, pričala je sa njima i o plati, da li su podstanari, to su bili sve fizički radnici. Uvek je sve pamtila, i kad god bi ponovo dolazila, stalno bi im neki poklon donela. I njima i njihovoj deci – naglasio je Milan.
Tito je bio neprimetan
Budimir nam je istakao da Tito nije mogao da izdrži toliko pritiska na leđima koji su mu nametali, te je koristio svaku priliku da “pobegne”.
– Tito je bio potpuno neupadljiv, neprimetan. Nekad je znao i da se izgubi, kažu da ga nisu mogli naći satima. Tad nije bilo mobilnih telefona. A dešavalo se da ode tu u kafanu “Milošev konak”, kilometar je udaljena od garaže, i sa seljacima da pije rakiju. Nađu ga tamo posle potrage od dva, tri sata – otkriva nam kooridnator “Plavog voza”.
Obožavao je da provodi sitne sate u razgovoru i šali sa kuvarima.
– Poznavao sam i neke kuvare koji su radili, pokojnog Pešića, Stoleta, Stojanovića. Morali su da operu sav inventar kada gosti odu da spavaju, da srede kompletnu kuhinju, da obave pripreme za doručak. Uvek je neko dežurni bio u kuhinji, tu je čak imao i krevet na rasklapanje. Često je Tito noću dolazio do frižidera, da uzme šta je ostalo, pa je znao da sedne, da se šali i priča sa njima – govori nam Milan, a njegov kolega se priseća još jedne zanimljive situacije:
– Znam još jednu priču starijih generacija. Naime, Oko 3 ili 4 ujutru puklo je crevo za paru, bila je velika hladnoća. Toma Popović je bio tehnička pratnja. On je odmah istrčao da zameni to crevo i u žurbi se posekao. Sneg je bio dubok, više od pola metra. Gluvo doba noći je bilo, iznenadio se kad je video da Broz stoji na prozoru, nije očekivao da gleda šta on radi. Pozvao ga je i pitao da li je dobro i da li mu je potrebna pomoć – dodaje.
Maršal ugostio 60 predesnika država u “Plavom vozu”
Broz je u kultnom vozu primio više od 60 predsednika država toga vremena i nijedna vožnja nije trajala manje od tri dana.
Posebno se izdvaja poseta kraljice Elizabete II 1972. godine, tada je voz bio potpuno reorganozivan.
– Tada su vozom putovali do Kranja i vraćali se nazad. Ne znam šta su se dogovorali. Bila je manja engleska delegacija, znamo po tome što voz nije išao u punom sastavu. Za tu priliku pripremilo se 3 salona, 2 vagon-restorana, 2 spavaćih kola.
Upravo slike na zidovima svuda po vozu svedoče koliko je značajnih ličnosti Tito ugostio, a među njima su bili: lider bivšeg SSSR-a Leonid Brežnjev, predsednik Indije Džavaharlal Nehru, iranski šah Reza Pahlavi, poslednji etiopski car Hajle Selasije i mnogi drugi.
Pogledaj fotogaleriju
Neki od predsenika država toga vremena koje je Tito ugostio u “Plavom vozu” Foto: Ivana Bogićević
Titova soba i radni kabinet
Na ulazu u vagon, gde su bile Brozove odaje i njegove supruge, nalaze se uski, sređeni prolazi. Oni vode do kabine u kojoj je nekada spavao Tito.
A imali su i posebno kupatilo, opremljeno najmodernijim sanitarijama.
Do Titove sobe odmah je i maršalov kabineta u kojem je potpisivao akte, tu se nalazi i neka vrste preteče mobilnog telefona kojim je on mogao davne 1959. godine da se čuje sa visokim funkcionerima u Jugoslaviji, kao i sef u kome je čuvao značajna dokumenta.
A iz njega se ulazi u mali salon gde je voleo da odmara i da se izoluje od svih. Neki su ga zvali i “gluva soba”, jer je obično tu donosio bitne odluke i razgovarao u četiri oka sa važnim ljudima. U njoj su ostale skrivene verovatno najveće tajne.
Poseban detalj u vozu – horoskop na zidu
Posebno privlače pažnju zidovi ukrašeni intarzijom, specijalnom tehnikom ukrašavanja proizvoda stolarske zanatske umetnosti umetanjem ornamenata od sedefa, slonove kosti, raznobojnih komadića drveta, metala i dr.
– Taj horoskop u restoranskom vagonu na početku voza, koji toliko privlači pažnju, radila je jedna žena u intarziji, zaboravio sam joj ime. Imala je tada 30 godina. Istom tehnikom je ukrasila i jedan deo u Titovom kabinetu. Otkako ih je uradila, ta svoja dela nije videla sve do pre 15 godina, tada je bila u sedamdesetim. Imala je veliku želju da vidi kako to izgledalo posle dugo vremena. Znam da je to radila od tri vrste drveta – mahagonija, oraha i kruške.
Vagon-kuhinja od 25 metara
Ceo jedan vagon dužine 25 m bio je kuhinja koja je bila opremljena najsavremenijom tehnikom tog vremena.
– Zanimljvo je da se u njoj nalazi, čak, i šporet na drva. Takođe, Tito je imao u vozu i odvojene razhladne vitrine za svaku grupu namirnica kao što su: voće, povrće, suhomesnati proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, sveže meso i td. Kod nas u ugostiteljstvu HACCP je postao obavezan tek 2000. godine, morala je da se odvaja po vrstama roba u kafanama, pekarama, poslastičarnicama, a Tito je to imao već 1960. godine. I danas je sve autentično, ništa nije menjano. Uglavnom su radili kuvari iz KSR-a.
Pogledaj fotogaleriju
Vagon-kuhinja u “Plavom vozu” duga 25 m Foto: Stil / Ivana Bogićević
“Plavi voz” i dalje prkosi vremenu
Čim se finansijska situacija u državi popravila, doživotni predsednik Josip Broz Tito je poželeo da ima sopstveni voz koji će izgledati impozantnije od svih do tada izgrađenih. Ideja je počela da se sprovodi u delo 1959. godine, a izrađivao se u fabrikama “Goša” u Smederevskoj Palanci” i “Boris Kidrič” u Mariboru.
– “Plavi voz” se sastojao od 21 vagona, svaki od njih je bio dugačak 25 metara, a ukupna dužina s lokomotivom iznosila je oko 550 m. Pre Titovog voza postojao je kraljev “Plavi voz” koji je pravljen 1921. godine u Nemačkoj. Njega je maršal koristio, dok nije napravio svoj – vraća nas Budimir u prošlost i dodaje:
– Depo u kojem se sada čuva Titov voz izgrađen je 1923. godine, prvo ga je koristio kralj Aleksandar, a potom i Broz. Interesantna je činjenica da je za vreme Drugog svetskog rata Hitler ovde držao čak četiri godine centrali servis za popravku tenkova za ceo Balkan. Pokvarene tenkove iz Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Jugoslavije i ostalih zemalja dovozili su ovde. Tu su bili nemački radnici, imali su svoje radionice sa rezervnim delovima, kuhinju, kancelarije, sobe za spavanje. Tu su njihovi majstori popravljali tenkove, natovare ih na vagone i vraćaju na ratište.
Sastav voza činile su:
- 3 lokomotive
- 4 spavaćih kola (u njima je ukupno moglo spavati 110 putnika)
- 4 salona sa čajnim kuhinjama i stolovima za ručavanje za 12 ili 15 osoba
- 12 kabina jednokrevetnih i dvokrevetnih
- 4 vagona za automobile zatvorenog tipa (u svaki se moglo natovariti 5 ili 6 kola, u zavisnosti od dužine, a u njemu je bio i čovek koji je čuvao vozila)
- 2 vagon – kuhinje
- 2 vagon-restorana
- vagon za prtljag
- 2 energane (generatori koji rade na naftu i proizvode struju za ceo voz)
- 3 posebna salona: De Golov, Salon za sastanke i konferencije, odnosno VIP salon i Titov na kraju voza
Pogledajte kako danas izgleda “Plavi voz”:
Pogledaj fotogaleriju
“Plavi voz” danas Foto: Ivana Bogićević
Voz išao brzinom 140 km/h
Tito je najčešće putovao upravo “Plavim vozom” i po zemlji i po inostranstvu, jer avione nije voleo i plašio se letenja. Pre nego što bi ovaj voz prošao železnicom, ispred njega je išao još jedan koji je prevozio vojsku i miliciju, koja se raspoređivala duž pruge, radi provere bezbednosti.
– Maksimalana brzina mu je bila 140 km/h. Za 20 godina, koliko ga je Tito koristio, prošao je oko 600 hiljada kilometara. Najčešće je putovao vozom do Splita, pa se išlo na Brione. Najviše je koristio “Plavi Voz” i brod “Galeb”. Ceo voz je bio ozvučen, te je svuda mogla da se čuje i muzika ili neko obaveštenje.
Upravo u maršalovom omiljnom prevoznom sredstvu dopremljeno je i njegovo telo iz Slovenije uz najveće počasti.
– Titovo telo je upravom ovim vozom dovezeno iz Ljubljane. Sanduk je bio postavljen u dugačkom VIP salonu – ispričao je Milan Budimir za “Stil”.