Autor serije Tvrđava otkrio je kome je posvećena pesma Marama plava.
Serija “Tvrđava”, koja je od samog početka privlačila veliku pažnju publike, došla je do svog emotivnog kraja. Poslednja scena ostavila je snažan utisak i mnoge gledaoce dovela do suza. Glavni junaci, okupljeni u tišini i seti, još jednom su zapevali pesmu “Marama plava” – melodiju koja u sebi nosi sećanja, rastanke i bolne uspomene na dom.
Emocije su bile na ivici pucanja. Luka, Darija i ostali likovi prisećali su se rodnog kraja, ognjišta koje su morali da napuste, ali i onih kojih više nema. U mislima su im bili Nikica i Momčilo, stradali junaci čija je sudbina zauvek obeležila njihove živote. Pesma je u tom trenutku postala tihi oproštaj, ali i znak večne povezanosti sa onima koji su ostali u sećanju.
“Tvrđava”, kako su autori i najavili, počinje i završava se emocijom, a muzika ima ključnu ulogu u oblikovanju cele priče. Upravo zato izbor pesme za završnicu nije bio slučajan. Scenarista Goran Starčević, koji i sam vuče korene iz tih krajeva, objasnio je zbog čega je odabrana baš “Marama plava”, pesma koja je široj javnosti do sada bila gotovo nepoznata.
– To je možda najmanje poznata pesma u krajiškom svetu. Imao sam želju da pronađem melodiju za koju maltene čak ni ljudi iz tog podneblja ne znaju, a koja istovremeno povezuje sve ljude iz Krajine – rekao je Starčević u emisiji “Magazin Oko” na RTS-u.
Njegova namera bila je da pronađe autentičan zvuk koji još nije “potrošen”, pesmu koja ne pripada estradi, već srcu. Melodiju koja nosi iskrenu bol rastanka, ali i dostojanstvo onih koji odlaze.
– Našli smo pravi mali biser, pesmu koju će sada i oni prepoznati i slušati – dodao je Starčević, ističući da “Marama plava” simbolizuje onaj poslednji pogled ka kući, kapiji i dragim ljudima koje možda više nikada nećete videti.
Upravo zbog toga završna scena “Tvrđave” nije bila samo kraj jedne serije, već tiha, bolna posveta domu, sećanjima i svima koji su ostali u pesmi.
Tekst pesme:
MARAMA PLAVA
Još pamtim mater, maramu plavu,
vredne ruke kako mi mašu.
Pokojnog djeda, novčanik stari,
kapiju malu i kuću našu.
(Kapiju malu i kuću našu)
Refren:
Odveo me život, ostalo je srce,
željno krša Dalmacije svoje.
Zato budan sanjam skoro svake noći
staru kuću i ognjište moje.
Zato budan sanjam skoro svake noći
staru kuću pod Dinarom što je.