Odustala je od škole da bi njen brat završio fakultet. Godinama je ćutala i radila, dok je on gradio budućnost. Niko nije pitao šta je ona izgubila.
Dok je brat studirao, ona je radila u prodavnici, čistila i pomagala roditeljima. Govorila je da joj škola ne treba, da je srećna.
Istina je bila drugačija. Noću je čitala knjige koje nikada nije mogla da studira. Sanjala je život koji je svesno ostavila po strani.
Brat je diplomirao. Ona je ostala u tišini.
Sve dok se jednog dana nije pojavio sa nečim u rukama.
Brat joj je rekao da zna istinu. Da zna čega se odrekla zbog njega.
Upisao joj je školu. Platio školarinu. Rekao joj da je njen red.
Godinama kasnije, stajali su zajedno sa diplomama u rukama.
Njen san nije bio izgubljen – samo je čekao.