Saznajte malo poznate detalje iz života Zorana Đinđića koji je ostavio neizbrisiv politički uticaj na ovim prostorima.
Zoran Đinđić bio je jedan od najuticajnijih srpskih političara posle raspada Jugoslavije i ključna figura demokratskih promena početkom 2000-ih. Kao filozof po obrazovanju i reformista po uverenju, zalagao se za modernizaciju države, jačanje institucija i približavanje Srbije Evropi. Bio je jedan od lidera opozicije koja je 2000. godine srušila režim Slobodana Miloševića, a zatim je postao premijer Srbije.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade “Bambi” za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije “Polak” za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Pogledaj fotogaleriju
Goran Bregović sa Zoranom provodio noći u kafani
Muzičar Goran Bregović je jednom prilikom u intervjuu ispričao kako se politički angažovao tokom devedesetih u Srbiji.
– Bio sam u Beogradu kada je Slobodan Milošević pokrao izbore i kada su ljudi izašli na ulice da lupaju u šerpe. Družio sam se sa Zoranom Đinđićem. Vodio sam ga u neke ciganske kafane koje sam voleo. I on je to voleo. I kada se desila ta krađa na izborima, ja sam ga pozvao i on mi je rekao da ako hoću da pevam, zamolio me je da izađem na Trg i otpevam ‘Ima neka tajna veza'”, rekao je Bregović za “Face TV” i dodao:
“Đinđić mi je predložio i da govorim i studentima na Univerzitetu. Ja sam tada studentima govorio o boksu. Mislim da boks treba vratiti u škole jer te uči kako da se po strogim pravilima boriš gledajući u oči. To je nešto što je Milošević poremetio u tom trenutku i ja sam mislio da ima smisla da govorim o boksu. To veče kada sam posle toga došao svojoj kući, a sećam se bila je to neka velika kuća sa 10 soba… Ležim i kažem sebi – Brega, šta je tebi, jesi li ti normalan. Ovde ljudi nestaju i za manje stvari. Zbilja sam teško prespavao tu noć”, ispričao je on.
„Ladno me Đinđa zvao“
Tijana Kondić, glumica koja godinama već živi u Iranu, sa svega 16 godina je glumila u filmu „Nataša“ koji je 2001. godine postigao neverovatan uspeh. Upravo glavna uloga u tom ostvarenju donela joj je mnogobrojne nagrade: „Zlatnu mimozu“ u Herceg Novom, nagradu „Najbolji naturščik“ u Nišu, „Zlatnu arenu“ u Puli i „Statuetu slobode“ u Sopotu. A malo ko zna da ju je tada zvao i Zoran Đinđić kako bi joj čestitao na svim tim priznanjima.
– Prvo mi niko nije verovao da glumim u filmu, razredna je mislila da mi je cilj da bežim iz škole. Onda je u školu došao reditelj filma Ljubiša Samardžić sa producentom i svi su bili oduševljeni. Kad su usledile nagrade jednog dana mi je zazvonio fiksni telefon, žena kaže da zove iz kabineta Zorana Đinđića, ja spustim slušalicu, mislim neko se šali. Zvoni još jednom, žena me moli da ne spustim slušalicu i čujem Đinđićev glas koji mi kratko čestita na nagradi. Spustim slušalicu i kažem ocu „Ladno me Đinđa zvao“, on mi ne veruje – prisetila se Tijana svojevremno za „Festivalske novine“ anegdota iz tog perioda.
Zašto mu patrijarh Pavle nije bio naklonjen?
Ljubomir Mihajlović, osnivač Komercijalne banke, svedok i aktivan učesnik događaja koji su menjali tok istorije na ovim prostorima, otkrio je pre nekoliko godina u intervjuu za “Objektiv” kako se upoznao sa Zoranom Đinđićem, ali i činjenicu da Patrijarh Pavle nije bio naklonjen pokojnom premijeru Srbije.
– Malo ko zna da smo pokojni Veselin Bošković, brat Danice Drašković, i ja osamdesetih godina osnovali Fond za izgradnju svetog hrama – Hrama Svetog Save. On je bio gradski sekretar za imovinsko-pravne poslove, a ja bankar. Tada su udareni temelji. Kasnije smo organizovali Prvu donatorsku konferenciju. Došli su bankari, biznismeni, bogati ljudi, i te večeri smo skupili 800.000 evra. Skupili smo novac, rekli patrijarhu Pavlu, ali on nije hteo ni da čuje za Đinđića, koji je kao premijer bio predsednik Upravnog odbora. Kada je Boris Tadić bio predsednik, promenio je pravilo, i predsednik Fonda je postao predsednik države – pričao je Mihajlović za “Objektiv” i istakao zašto je patrijarh tako reagova:
– Patrijarh Pavle mi je rekao: “Ljubo, njegovi su bili partizani i komunisti, a oni su mnogo zla naneli crkvi”. Kažem mu da to jednom mora da prestane i da Zoran ne može da odgovara za svoje pretke. Hram se inače gradio polako. I sam patrijarh Pavle je govorio da hram treba da se gradi dok i jedan Srbin hoda svetom i da za njegovu izgradnju svako treba da da koliko mu ne treba u životu”, rekao je Ljubomir Mihajlović u ekskluzivnoj ispovesti.
Sa Čedom poslao cveće Ceci
Političar Čedomir Jovanović je prošle godine otkrio, ćaskajući sa ljudima na jednoj beogradskoj pijaci, da je zajedno sa pokojnim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem poslao cveće Svetlani Ceci Ražnatović i to nakon njenog velikog koncerta na Marakani 2002. godine.
Ja volim Nik Kejva, a ti voliš Cecu, i to je okej skroz. Da vam kažem nešto, njen život je holivudski blokbaster. Poslali smo joj buket cveća kad je pevala na Marakani 2002. godine. Sedeo sam sa Zoranom (Đinđićem, prim.aut.), to je bilo neko rano leto, jun mesec. Ogroman televizor, tad su još bili oni stari. Mi gledamo i on meni kaže: “Ej, reci mi šta je ovo?” A ona peva… Ne znam šta je pevala, ali ona uvek peva o ljubavi… – rekao je tom pilikom Čeda.
Ljubodrag Duci Simonović odbio Đinđićevu ponudu i kofer para
Ljubodrag Duci Simonović bio je jedan od najboljih srpskih igrača svih vremena, sa Zvezdom osvojio Kup Kupova 1974, a Partizanu u derbiju dao je 59 poena, što je i danas rekord. Jedan je od retkih sportista koji je završio Pravni fakultet, magistrirao, a potom doktorirao na filozofiji.
Studirao je i igrao u Nemačkoj gde je upoznao Đinđića, koji mu je predložio da bude direktor Crvene zvezde, ali je tu primamljivu ponudu odbio
– Prekinuli smo odnose kad smo se vratili iz Nemačke. Više nikada s njim nisam razgovarao. Znam samo da je slao neku delegaciju da me kupe. Valjda su mi nudili 500.000 nemačkih maraka da postanem direktor Zvezde. Došli su kod mene kući, a ja sam otvorio vrata i izbacio ih napolje, iako nisam imao ‘leba da jedem – rekao je Simonović u intervjuu za Balkan Info.
Atentan izvršen u tačno u 12.25 časova
Zoran Đindić je 12. marta 2003. u 12.25 pogođen metkom iz snajperske puške, a posle operacije preminuo je u Urgentnom centru Srbije. Pogođen je hicem u grudi a njegov telohranitelj Milan Veruović je tom prilikom teško ranjen. Ubrzo potom je proglašeno vanredno stanje i pokrenuta akcija “Sablja”, koja je prethodno već bila pripremljena u okviru nameravanog obračuna sa organizovanim kriminalom.
Pogledaj fotogaleriju
Prošlo je 23 godine od ubistva Zorana Đinđića Foto: Profimedia, B92 Printscreen, Kurir Televizija, ATA Images, R.Z./ATAImages