Mnogi su bar jednom čuli isto upozorenje: „Nemoj jesti voće uveče, pretvara se u šećer i goji.“ Ta rečenica se godinama ponavlja toliko često da su je mnogi prihvatili kao neupitnu istinu. Zbog toga se dešava da ljudi tokom dana bez problema pojedu voće, ali čim padne veče počnu da misle da ono odjednom postaje „loše“ za organizam. Ipak, kada se tema pogleda malo mirnije, vidi se da je stvar mnogo jednostavnija nego što zvuči.
Voće se generalno smatra važnim delom zdrave ishrane. Američke smernice MyPlate preporučuju da voće bude deo svakodnevnog jelovnika, a American Heart Association navodi da su različite vrste voća korisne i da pomažu da se unesu vitamini, minerali i druga važna jedinjenja.
Mit da je voće uveče samo po sebi loše verovatno opstaje zato što ljudi često mešaju dve različite stvari: voće i kasno noćno prejedanje. Mayo Clinic navodi da kasnovečernje grickanje može otežati kontrolu telesne težine, ali ne zato što je problem sam sat na zidu, nego češće zato što ljudi tada jedu iz navike, dosade ili želje za grickalicama, a ne zbog prave gladi. �
Mayo Clinic News Network
Drugim rečima, nije isto pojesti jednu jabuku, krušku ili šaku bobičastog voća uveče, i pojesti veliku količinu slatkiša, peciva i grickalica pred spavanje. Problem često nije u tome što je hrana pojedena uveče, nego u ukupnoj količini hrane i navikama koje se tada javljaju. To je razlog zbog kog mnogi pogrešno optuže voće, iako je pravi problem zapravo višak kalorija ili stalno večernje grickanje. To je u skladu sa objašnjenjem Mayo Clinic da je važnije šta i zašto jedemo nego strogo pravilo da se „posle određenog sata ne sme ništa“.
Dodatnu zabunu stvara i reč „šećer“. Ljudi često čuju da voće sadrži šećer i odmah pomisle da je isto što i slatkiši. Međutim, American Heart Association pravi jasnu razliku između prirodno prisutnih šećera u hrani poput voća i dodatih šećera koji se nalaze u mnogim prerađenim proizvodima. AHA savetuje da se ograničavaju dodati šećeri, a čak i u savetima za smanjenje unosa šećera preporučuje da se koristi prirodna slatkoća voća i da se biraju neslađene varijante.
Zbog toga voće ne treba automatski posmatrati kao problematičnu večernju hranu. Za većinu ljudi mnogo je važnije kakva je cela ishrana tokom dana, koliko se kreću i da li često jedu bez osećaja gladi. Ako neko uveče ogladni i pojede umerenu porciju voća, to samo po sebi ne znači da radi nešto loše. Štaviše, pojedini NHS materijali čak navode da veliki obroci i slatke grickalice kasno uveče nisu dobra ideja, ali da manji večernji obrok može biti sasvim prihvatljiv, uz primer namirnica među kojima se pominju i banane i trešnje.
Naravno, to ne znači da je svako voće u svakoj količini idealan izbor za baš svaku osobu. Neko može primetiti da mu velike količine voća kasno uveče ne prijaju zbog varenja, nadimanja ili osećaja težine. Osobe sa dijabetesom ili drugim zdravstvenim stanjima možda imaju poseban režim ishrane, ali i tu Mayo Clinic naglašava da je mit da ljudi sa dijabetesom moraju potpuno izbegavati slatko voće samo zato što je „slatko“.
Suština je, dakle, prilično jednostavna: voće uveče nije magično „loše“ samo zato što je veče. Mnogo je važnije kakve su porcije, šta je ostatak jelovnika i da li se jede iz stvarne gladi ili iz navike. Kada se skine sloj internet-mitova i brzih saveta, ostaje razumniji zaključak — voće je za većinu ljudi korisna namirnica i vreme u kom se jede obično nije glavni problem. Glavna razlika nije između jutra i večeri, već između umerenosti i preterivanja.