Kako žene upadaju u trgovinu za prostituciju u Dubaiju? Isti su razlozi za sirotice iz Afrike i za lakoverne sa Zapada…
Iza glamuroznog i blistavog horizonta Dubaija krije se mračna, opasna tajna. Svake godine hiljade žena odlazi u Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), jer su zaslepljene ponudama o luksuznim odmorima, visoko plaćenim poslovima i zabavama na jahtama. Ali ubrzo nakon dolaska spoznaju mračnu stranu ovog grada-emirata, jer mnoge od njih završavaju u lancu trgovine ljudima.
U nekim slučajevima, ambiciozne influenserke koje odlaze u Dubai bivaju prevarene od lažnih agencija za modeling, a zatim prisiljene da učestvuju u orgijama.
U martu ove godine 20-godišnja manekenka Marija Kovalčuk pronađena je sa slomljenom kičmom pokraj puta u Dubaiju. Kasnije je tvrdila da su je zlostavljali bogati Rusi nakon divlje zabave u hotelu. Njeno iskustvo izazvalo je javnu raspravu o se*sualnom ropstvu u UAE. U drugim slučajevima, siromašnim devojkama iz zemalja u razvoju obećavaju se poslovi koji će im omogućiti da obezbede svoje porodice – da bi prekasno otkrile da su prodate kao robinje.
Trgovina ljudima je tema o kojoj se sve češće govori kad se pominju UAE. Sve žrtve žele isto – imaju nadu u bolji život, veruju u nove mogućnosti ili odlaze zbog ljubavi.
Britanac koji se bori protiv trgovine ljudima Angus Tomas, osnivač Hope Education Project, spasio je do 20 nigerijskih žena i devojaka u Dubaiju koje su bile namamljene za trgovinu ljudima. Kaže da lakoverne zapadne influenserke upadaju u iste zamke kao i ranjive afričke žene.
Angus je započeo svoj rad protiv trgovine ljudima slučajno, tokom 48-satnog odmora u Dubaiju 2019. godine. U novogodišnjoj noći, dok je kasno noću išao da kupi lekove za svoju bolesnu ženu, ispred hotela ga je zaustavila mršava mlada žena iz Afrike u prozirnoj oskudnoj haljini. Odmah je pročitao očaj u njenim očima. Pitala je da li želi se*s. Angus je odbio, a zatim upitao: “Da li želiš da budeš ovde?”
Devojka mu je rekla “ne”. Angus je ponudio pomoć i dogovorio da se nađe sa njom sledećeg jutra pre leta kući. Kada je devojka sa zakašnjenjem, rekla je Angusu da kasni jer ju je njen makro kaznio zbog toga što nije donela dovoljno novca.
“Nikada ranije nisam čuo za trgovinu ljudima, ili šta se zaista dešavalo u Dubaiju”, kaže Angus za Daily Mail.
Uz kafu, fotografisao je pasoš devojčice i njene ožiljke, prikupljajući dokaze za njeno spasavanje.
“Kad sam ušao u avion i morao da je ostavim, pomislio sam: ‘Ja sam jedina osoba na planeti koja zna šta se dešava. Moram da preuzmem odgovornost za ovo”, kaže Angus.
Sledeće godine, Angus se borio da oslobodi ženu iz se*sualnog ropstva. U tom procesu otkrio je još četiri prstena trgovine ženama.
On prepričava slučajeve žena kojima je pomogao da pobegnu iz mreže trgovine ljudima u Dubaiju, otkrivajući lukave metode koje “regruteri” koriste da bi namamili žene.
Grejs (pravo ime poznato redakciji) iz Kenije, borila se da sastavi kraj sa krajem prodajući jeftinu obuću na pijaci u Najrobiju kada je upoznala Nigerijca na Fejsbuku. Namamljena njegovim obećanjima o boljem životu, prihvatila je kartu u jednom pravcu za Dubai, nadajući se novom početku.
“Kad je stigla, uživali su u neverovatnom društvenom životu dve nedelje. Zatim ju je odveo na večeru u Fudžairu i rekao joj: ‘Bojim se da moraš da ostaneš ovde. Sada ćeš raditi ovde'”, prepričava Angus.
Grejsin novi “dečko” ju je prodao vlasniku bara.
Žena je bila zaključana u maloj sobi iznad restorana i primorana na prostituciju dve i po godine. U kompleksu je bilo desetak soba ispunjenih ženama poput nje i nikada im nije bilo dozvoljeno da odu. Bila je prisiljena da ima nekoliko klijenata dnevno. U poslednjih šest meseci zatočeništva, pretrpela je uznemirujuće zlostavljanje od bogatih ljudi.
Srećom, Grejs je uspela da pobegne nakon što se klijent sažalio na nju. Pomogao joj je da vrati svoj mobilni telefon i dao joj nešto novca. Pobegla je nudeći da iznese smeće jedne noći kada je vlasnik bio odsutan, a zatim je pobegla i živela ispod mosta u Dubaiju.
“Grejs je bila povezana sa mnom kroz sigurnu kuću koju sam organizovao sa Nigerijcem. Kad je uključila telefon, dobila je hrpu poruka od porodice koja se pitala gde je. Na kraju, kada se vratila kući 2023. godine, naravno, suočila se sa ogromnim teretom srama. Još uvek nije rekla svojoj porodici šta se dogodilo”, navodi Angus.
Kloi iz Lagosa bila je namamljena u Dubai uz obećanje da će zaposliti kao kuvarica. Čim je sletela, pasoš joj je oduzet i odvedena je u Al Ain, grad koji se nalazi duboko u pustinji, na istočnoj granici sa Omanom.
“Kuvala je oko nedelju dana, a onda joj je rečeno da će morati da spava sa muškarcima da bi zaslužila svoj boravak”, kaže Angus.
Kloi je izdržala ponižavajući se*sualni rad četiri godine, svakodnevno trpeći nemilosrdno zlostavljanje. Kao i Grejs, konačno je uspela da pobegne i dobila je Angusov broj telefona.
“Tri nedelje sam primao WA pozive od ove žene. Molila me je da joj pomognem. Rekao sam svojoj ženi: “Nešto se oseća drugačije u vezi sa ovim pozivom”, kaže Angus.
Uspeo je da joj pomogne da se bezbedno vrati kući, i ostao u kontaktu sa njom do danas.
Angus se priseća zloglasnog slučaja Kristi Gold, čije je pravo ime Kristijana Džekob Uadiale. Ona je organizovala trgovinu ljudima tako što je namamila maloletne nigerijske devojčice u Dubai i prisilila ih na prostituciju. Za pet godina, Gold je izbegla da odgovara za ovo krivično delo i bila je na vrhu liste najtraženijih u Nigeriji za trgovinu ljudima. U martu 2024. godine savezni viši sud osudio ju je u odsustvu, iako je izricanje kazne odloženo do hapšenja. To se konačno dogodilo u decembru prošle godine, kada je uhapšena na aerodromu u Abuji nakon što je avionom stigla sa novogodišnje proslave u Dubaiju. Do tada je stvorila sliku o sebi kao o glamuroznoj osobi, savršenoj za privlačenje ranjivih žena dok je skrivala brutalnost iza svog “uspeha”.
Žrtve su tvrdile da im je Gold zaplenila pasoše i nagurala ih u mali stan u Dubaiju. Na sudu su tri mlade žene svedočile protiv nje. Ali kada je Gold osuđena, ona je mogla da bira – pet godina zatvora ili 6.200 evra novčane kazne. Naravno, platila je kaznu i opet postala slobodna.
“Poruka koju ova odluka šalje trgovcima ljudima, preživelima i svetu je poražavajuća”, rekao je Angus Međunarodnom konzorcijumu istraživačkih novinara. “Čak i nakon što je pokazala prezir prema pravosudnom sistemu i svojim žrtvama, sada joj je dozvoljeno da slobodno šeta, da ponovo uživa u prihodima od svojih zločina. Ova presuda je ismevanje žrtvama i ocrnjuje globalni položaj nacije.”
Angus naziva zloglasne se*sualne zabave “užasnim i ekstremnim” primerom onoga što se događa iza zatvorenih vrata u Dubaiju.
“To se dešava”, kaže on. “Izraz ‘stranka’ je grubo pogrešan. To je krajnje zlostavljanje ljudskog bića od izopačenih ljudi”, navodi Angus.
On je, međutim, skeptičan koliko su ovakve “zabave” česte, sugerišući da se o njima možda mnogo više piše na društvenim mrežama. U prošloj godini došlo je do porasta izveštaja o ovim orgijama u kojima su žene naterane da budu “živi toaleti” muškarcima sa izopačenim sklonostima u Emiratima, najčešće u Dubaiju.
Angus kaže da su zapadnjačke influenserke “pod uticajem istog ubedljivog narativa” kao i žene kojima se trguje u Nigeriji. Glavna razlika, kaže on, je zapadne žene imaju tendenciju da traže slavu ili karijeru, a ne samo novac.
Angus je stvorio sveobuhvatan obrazovni program protiv trgovine ljudima kako bi naučio osnovce da prepoznaju opasnosti koje ih vrebaju sa društvenih mreža. On im otkriva kako da prepoznaju “crvene zastavice” u onlajn interakcijama i naglašava važnost “tri odrasle osobe od poverenja” u vašem životu.
“Ne verujte nikome – napravite korak unazad pre nego što donesete bilo kakvu odluku, jer ako zaglavite u Dubaiju, niko neće doći da vas spasi”, upozorava Angus.
Britanski bivši detektiv Fil Brjuer takođe je pronašao više počinilaca trgovine žanama tokom svoje 30-godišnje karijere. On kaže da je u UAE prijavljivanje lokalnoj policiji kao žrtve trgovine rizičan potez – onaj koji može dovesti do optužbi za takozvane “moralne zločine” kao što su vanbračni se*s ili prostitucija.
Kao i Angus, i on preporučuje da verujete svojoj intuiciji, savetuje da ne putujete sami, i kaže da zapamtite da ako nešto izgleda previše dobro da bi bilo istinito, verovatno je laž. Brjuer napominje da, kao duboko religiozno društvo, Dubai često ignoriše ili negira obim svog problema trgovine ljudima. Ipak, ohrabren je rastućom svešću o ropstvu u regionu i koracima koje vlada UAE preduzima kako bi to rešila.