Bivši gradonačelnik Londona, Boris Džonson, razotkriva neobične ideje princa Endrua o razvoju Londona i njegove kontroverzne zahteve.
Bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson progovorio je o svom odnosu sa nekadašnjim princom Endruom, te je doneo zaključke koji su tamošnju javnost ostavili bez teksta.
Njegovu kolumnu koju je napisao za “Dejli Mejl”, prenosimo vam u celosti
Ono što ću reći može vas šokirati, pa ako je potrebno, smirite živce sada. Popijte još jednu šolju čaja ili nešto jače i sedite u udobnu stolicu sa koje nije lako pasti.
Postoji razlog za tvrdnju da je Endru Mauntbaten-Vindzor – ne samo učinio uslugu svojoj zemlji, već je i jedna od najneobičnijih figura koja se pojavila u kraljevskoj porodici u poslednjih nekoliko godina.
Prvi susret sa princom Endruom
Prvi put sam ga sreo pre mnogo godina (videti moje memoare Unleashed, koji se i dalje odlično prodaju) kada sam bio gradonačelnik Londona. Moram da priznam da sam bio pomalo mrzovoljan kada su mi rekli da sam pozvan da se sastanem sa princom Endruom.
Pogledaj fotogaleriju
Pretresanje imanja princa Endrua Foto: Maureen McLean / Shutterstock Editorial / Profimedia
Međutim, moja briljantna lična sekretarica Roiša Hjuz, bila je nepokolebljiva. „Moraš da ideš“, rekla mi je. Princ je tada bio zvanični trgovinski izaslanik vlade. Pa smo i išli. Otišli smo na čaj u Bakingemsku palatu, i sve je to bilo pomalo bizarno.
Endruove ideje o razvoju Londona
Vojvoda od Jorka imao je niz ideja, možda povučenih od nekih svojih međunarodnih kontakata, o tome kako bismo mogli učiniti London još privlačnijim za svetske milijardere i investitore. Imajte na umu da se to desilo u dobrim starim vremenima, pre „Starmerovog rata“ protiv stvaraoca bogatstva. London je u to vreme imao više milijardera nego bilo koji drugi grad na svetu.
Ali vojvoda je mislio da možemo bolje. „Pogledajte elektranu Batersi“, rekao je.
Bila je to ruina, ružnoća. Blokirala je razvoj ogromnog i potencijalno unosnog lokaliteta u Voksholu.
„Zašto ga jednostavno ne srušimo?“, rekao je. Slučajno sam sa sobom doveo pokojnog ser Sajmona Miltona, mog divnog zamenik gradonačelnika. Simon je pokušao da objasni da je bivša elektrana arhitektonsko remek-delo. Nalazi se na listi zaštićenih površina prve kategorije, deo naše kulturne baštine. Bili smo sigurni da možemo da razvijemo lokaciju, ali bez uništavanja.
Endru nije bio ubeđen. „To se nikada neće desiti“, rekao je.
Pretenzije i vizije princa
„Pa, šta je sa ovom zgradom?“, rekao je Sajmon, mahnuvši rukom ka ogromnoj, ali mračnoj prostoriji. „Bilo je to neverovatno mesto, zaista odlična prilika za razvoj.“
„Zašto ne srušimo Bakingemsku palatu?“, upitao je moj zamenik. Endru je ljutito pogledao – ali se sabrao.
Još jedna stvar, dodao je: mnogi njegovi prijatelji, potencijalno veoma značajni investitori, žalili su se na Hitrou. Na imigraciji su bili užasni redovi. Nije dovoljno bilo dozvoljeno da koriste VIP salon.
Čuo je za moj predlog za mnogo veći i efikasniji aerodrom u estuaru Temze. Znao je da je jedna od primedbi prisustvo u vodama potonulog broda za prevoz municije iz Drugog svetskog rata, SS Ričard Montgomeri.
Imao je briljantno rešenje: napraviti ogromnu čeličnu mrežu i obmotati je oko olupine tako da udarni talasi ne bi oštetili aerodrom u slučaju eksplozije.
Saobraćaj i zeleni semafori
„Mnogim njegovim prijateljima dosadio je saobraćaj. Štetio je ugledu Londona. Pretpostavimo da želite da napustite grad u petak popodne“, rekao je. „Pa, mogli biste se zadržati satima. Šta kažete na preusmeravanje semafora kako bi se svima koji kreću za vikend dalo više vremena na zelenom svetlu?“
Pokušao sam da ga ubedim da zapravo radimo nešto slično (to se zove Tehnika optimizacije pomaka sa podeljenim ciklusom, ili Skut), ali postoje ograničenja u onome što se može uraditi sa poprečnim saobraćajem i tako dalje.
Mogao sam da osetim da ga naši odgovori nisu baš zadovoljili i da je imao vizije milijardera koji mašu kroz Hitrou i niz zelenih semafora, gledajući kako se gradilišta čiste od dosadnih istorijskih zgrada.
Saosećanje i kraljevska perspektiva
Ali na neki način mi je bilo malo žao Endrua. Bio je drugi sin u sistemu koji je insistirao na muškom prvorodstvu. Rezultat je bio da nije imao nikakvu ulogu. Ali sada je ima.
Vidite li olakšanje i oduševljenje sa kojim je gomila dočekala princa i princezu od Velsa? Da li je moguće da su Endruovi jezivi padovi zapravo pojačali njihov entuzijazam?
Kontrast i sramota kao lek za monarhiju
Podižemo pogled sa čitanja o Endruu Mauntbaten-Vindzoru, Džefriju Epstajnu, Mandelsonu i svim užasnim stvarima koje se čini da su se dogodile na tom karipskom ostrvu, i imamo osećaj zavere koja uključuje novac i moć.
Pogledaj fotogaleriju
Poznati sa kojim je bio Džefri Epstajn Foto: Department Of Justice / Zuma Press / Profimedia
A onda pogledamo ostale članove kraljevske porodice i primetimo koliko relativno pristojno i javno deluju. Koliko lepo i dostojanstveno kralj deluje, sa svojim akvarelima i interesovanjem za arhitekturu i životnu sredinu, u poređenju sa svojim bratom.
Poslednji susret kao premijer
Moj poslednji razgovor sa Endruom odigrao se kada sam bio premijer. Zadužen sam bio da mu kažem da ne može da prisustvuje velikoj javnoj ceremoniji, iz straha da ne osramoti kraljicu.
Nije bio oduševljen. Pokušao sam da ga razveselim: „Mora biti skroman. Mora da razume kako se ljudi osećaju povodom stvari, još od onog katastrofalnog intervjua u emisiji Newsnight. Mora da povrati svoju reputaciju.“
Pab i ležerna strana Endrua
Zašto ne bi otvorio pab na selu i vodio ga sa bivšom ženom, Fergi? Činilo se da ima pravu vrstu ležerne ličnosti.
„Možeš to nazvati vojvodom od Jorka“, predložio sam. Oštro me je pogledao, kao da se šalim sa njim. Ali nisam se šalio. Endruova tragedija je u tome što nikada nije mogao da pronađe ništa korisno ili praktično da radi i zato je popustio pred užasnim iskušenjima.
Sada će se suočiti sa dugim vremenom iskušenja, u kojem će stvari biti gore pre nego što budu bolje.
Endru kao paradoksalni čuvar krune
Ali da li je unapredio republikansku stvar? Ni za milimetar. Pomislite na sve potencijalne „predsednike Britanije“. Samo treba da uokvirite situaciju da biste videli koliko bi sve bilo užasno i polarizovano – baš kao i sve ostalo danas.
Sama pomisao nas tera da se ježimo i cenimo ono što imamo – kulturno blago globalnog dometa, osobu čiji geni otelotvoruju istoriju Ujedinjenog Kraljevstva, koja služi, ali se ne meša u politička pitanja.
Zbog toga, Endru je učinio uslugu monarhiji. On ih je učinio razumljivijim – jer svaka porodica ima jednu ili dve „crne ovce“.
Samim razmerama svoje sramote, on je paradoksalno pojačao dostojanstvo krune”, zaključio je u svojoj kolumni.