Jul je ključni mesec za svakog baštovana. Upravo sada paradajz ulaže svu svoju energiju u cvetanje i formiranje sočnih plodova. Ipak, u želji da pomognu biljci, mnogi prave jednu od najčešćih grešaka – preteruju sa đubrenjem. Stručnjaci upozoravaju da višak hranljivih materija može da izazove suprotan efekat: umesto krupnih i zdravih plodova, dobićete samo bujno zeleno lišće.
Moćni trio: Pepeo, borna kiselina i jod
Ova kombinacija deluje na više načina. Drveni pepeo predstavlja dobar izvor kalijuma, borna kiselina doprinosi pravilnom razvoju i formiranju plodova, dok jod može pomoći u zaštiti biljke od pojedinih bolesti. Kada se pravilno razblaže vodom, rastvor se primenjuje folijarno, odnosno prskanjem preko listova.
Domaći rastvor od kvasca za jači koren
Ako želite da biljka što bolje iskoristi hranljive materije iz zemljišta, posebnu pažnju posvetite razvoju korena. Rastvor od kvasca, nakon fermentacije i pravilnog razblaživanja, koristi se za zalivanje oko korena kako bi podstakao njegov razvoj i doprineo boljem rastu biljke.
Fermentisana kopriva: Prirodna podrška za rast paradajza
Fermentisana kopriva već dugo se koristi kao prirodno đubrivo u baštama. Bogata je hranljivim materijama, poput azota, kalijuma i gvožđa. Nakon nekoliko dana fermentacije u vodi, dobijeni rastvor potrebno je razblažiti pre upotrebe. Pravilnom primenom može doprineti boljem rastu i vitalnosti biljaka.
Zlatna pravila zalivanja paradajza
Pored prihrane, za dobar rod podjednako je važno i pravilno zalivanje. Paradajz se zaliva direktno uz koren, kako bi se izbeglo zadržavanje vlage na listovima, koje može pogodovati razvoju gljivičnih bolesti.
Bilo da zalivate biljku ili primenjujete hranljivi rastvor, to je najbolje raditi rano ujutru ili predveče, kada sunce nije jako. Tako se smanjuje isparavanje vode i rizik od oštećenja biljke. Takođe, važno je pridržavati se preporučenih količina, jer preterana prihrana ili zalivanje mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na razvoj plodova.