Ako ste riješili da pročistite svoj jelovnik i date sve od sebe da se zdravije hranite, šećer je sigurno jedna od prvih stvari koje ste protjerali sa jelovnika.
Međutim, sigurno ni ne sanjate u koliko se oblika on pojavljuje i koliko ga je teško izbjeći, naročito ovaj vid šećera koji je najčešći i ujedno i najopasniji.
Šećer je odavno svrstan u jednu od “4 bijelih smrti”, ali je on ujedno i jedna od osnovica industrijske hrane. Zbog toga se proizvođači služe različitim trikovima da kupce “prevare” i sakriju ga na etiketi. Ima mnogo vrsti šećera i svaki od njih ima različit uticaj na naše zdravlje, ali glukozno-fruktozni sirupi se svrstavaju među najopasnije, a ujedno i najčešće. Sve o njima ispričao je Miroslav Otašević, osnivač sajta “Šta jedem?”.
Prije svega, treba imati na umu da ljudski organi rade na glukozu. Fruktoza je, s druge strane, dva puta slađa od glukoze i zato je proizvođači često biraju kao zaslađivač.
– Glukozno-fruktozni sirup u sebi ne sadrži ništa nutritivno vrijedno.
– Veoma se lako konvertuje u nezdravu masnoću.
– Kod mlađe populacije se dovodi u vezi sa hiperaktivnošću.
– Dobijanje ovog sirupa je hemijski proces u kome učestvuju metali kao katalizatori.
– Naši bliski preci su unosili fruktozu isključivo putem voća, prirodnim putem. Mi smo prva generacija koja fruktozu unosi vještačkim putem i to u 5 puta većoj količini nego naši preci.
Mnogi prehrambeni proizvodi (čokoladice, keksevi, dodaci jelima, bezalkoholna pića, cerealije…) sadrže ovaj sirup, jer je to jako dobar i izuzetno jeftin strateški proizvod. Daje hrani “ponoću ukusa” (poput masti). Nemojte da vas njegov naziv zavara. Kratkoročno prija, dugoročno opterećuje zdravlje.
Izvor: novi