Zaspala sam sama na kauču, a onda sam osjetila da me nešto grebucka po nozi – kada sam otvorila oči, vrisnula sam
Tog dana vratila sam se s posla potpuno iscrpljena. Bila je ogromna vrućina, cijeli dan sam trčala s jednog kraja grada na drugi i jedino o čemu sam razmišljala bilo je kako ću doći kući, rashladiti se i nekoliko sati ne raditi apsolutno ništa.
Živim sama u manjem stanu na četvrtom spratu i upravo zbog toga sam navikla na mir.
Čim sam ušla, napunila sam kadu hladnijom vodom i ostala u njoj skoro pola sata.
Poslije sam obukla kratki šorc i laganu majicu, uključila klimu u dnevnoj sobi i legla na kauč.
Televizor sam ostavila uključen. Volim njegov tihi zvuk dok odmaram.
Nisam ni planirala zaspati.
Samo sam zatvorila oči.
Ne znam koliko je vremena prošlo kada sam osjetila nešto po nozi.
Kao lagano grebuckanje.
Prvo sam pomislila da me svrbi od znoja ili da mi se nešto zalijepilo za kožu.
Polusvjesno sam rukom prešla preko noge i nastavila spavati.
Nekoliko sekundi kasnije ponovo isto.
Ovog puta jače.
Otvorila sam oči i pogledala prema nogama.
Ništa.
Podigla sam se malo i tada sam čula šuškanje pored kauča.
Srce mi je odmah počelo lupati.
Pogledala sam prema podu i ugledala dvije oči koje su me gledale iz prostora između kauča i zida.
Vrisnula sam i skočila na drugi kraj sobe.
A onda je iz tog prostora izašlo malo mače.
Stajala sam nekoliko sekundi i nisam mogla vjerovati šta gledam.
Nikada nisam imala mačku.
Vrata stana bila su zaključana.
Prozori u dnevnoj sobi zatvoreni zbog klime.
Odakle se onda stvorilo mače usred mog stana?
Bilo je sitno, prljavo i očigledno prestrašeno.
Čučnula sam, a ono je odmah prišlo kao da me poznaje godinama.
Dala sam mu malo vode i komadić hrane, a zatim počela pregledati stan pokušavajući shvatiti kako je ušlo.
Tek tada sam primijetila da su vrata od balkona u spavaćoj sobi ostala malo otvorena.
Ali živim na četvrtom spratu.
Ispod balkona nema drveta niti bilo čega preko čega bi mače moglo doći.
Izašla sam na balkon i pogledala prema susjednom stanu.
Tada sam ugledala komšinicu kako me posmatra.
Čim je vidjela mače u mojim rukama, uhvatila se za glavu.
Ispostavilo se da je njena mačka nekoliko sedmica ranije dobila mačiće. Tog popodneva jedno je nestalo.
Mali avanturista provukao se kroz ogradu njenog balkona, prešao uskom spoljašnjom ivicom između naših balkona i nekako ušao kroz moja odškrinuta vrata.
Komšinica nije mogla vjerovati da nije palo.
A ja još manje.
Kada sam joj pružila mače, ono se uhvatilo šapicama za moju majicu i nije htjelo da ode.
Obje smo se nasmijale.
Nekoliko dana kasnije komšinica mi je pokucala na vrata.
Rekla je da će svakako poklanjati mačiće kada malo porastu i pitala me želim li baš njega.
Nisam morala dugo razmišljati.
Danas, dvije godine kasnije, taj isti mačak svake večeri spava na kraju mog kauča.
Ponekad me noću šapom lagano zagrebe po nozi.
I svaki put se sjetim dana kada sam mislila da mi se nešto strašno uvuklo u stan, a zapravo sam potpuno slučajno upoznala svog najboljeg malog prijatelja.