Kada se pomene Egipat, prva asocijacija gotovo svima je – Velika Sfinga u Gizi. Ovaj drevni spomenik, star preko 4.500 godina, i danas budi više pitanja nego što daje odgovora. Da li je zaista samo monumentalna statua faraona Kefrena, ili u sebi skriva daleko dublje tajne?
Sfinga je isklesana iz jednog komada krečnjaka i dugačka je čak 73 metra, dok njena visina doseže 20 metara. Naučnici tvrde da je nastala u doba faraona Kefrena, ali postoje teorije koje govore da bi mogla biti i mnogo starija – možda čak i desetine hiljada godina!
Najveća misterija leži u onome što se ne vidi. Postoje legende i nedavne naučne hipoteze o mogućim tunelima i prostorijama unutar Sfinge. Pojedini istraživači tvrde da se ispod njenih šapa nalazi „Dvorana zapisa“ – biblioteka izgubljene civilizacije koja bi mogla da promeni naše shvatanje istorije.
Još jedna fascinantna činjenica je lice Sfinge. Iako se veruje da predstavlja faraona Kefrena, mnogi smatraju da proporcije lica ne odgovaraju ni egipatskom stilu tog vremena. Da li je lice možda kasnije prepravljano?
Ono što dodatno intrigira je i erozija na telu Sfinge. Geolozi su uočili tragove koji više liče na oštećenja nastala od vode nego od vetra i peska. To bi moglo značiti da je Sfinga nastala u periodu kada je Egipat imao mnogo vlažniju klimu – hiljadama godina pre zvanične verzije.
Bez obzira na to kojoj teoriji verujete, jedno je sigurno – Velika Sfinga i dalje čuva svoje tajne, a svaki novi pokušaj istraživanja samo dodatno raspiruje maštu i otvara nova pitanja.
Možda baš u njenoj unutrašnjosti leži odgovor na najveću misteriju svih vremena: ko smo mi zapravo i koliko daleko seže ljudska civilizacija?