Kosmovac, belopalanačko selo koje se nalazi ispod samog Trema, najvišeg vrha Suve planine nadaleko je poznato po svojim vrednim stočarima i drvarima, ali ga nije zaobišla sudbina ostalih suvoplaninskih sela. Mladi su se u potrazi za poslom u fabrikama odselili u Niš, Belu Palanku, Beograd, Pirot, Crvenu reku i druga mesta, a u selu su ostali samo stari ljudi.
Po završetku Drugog svetskog rata u Kosmovcu je živelo više od 400 ljudi, sada svega 40-tak. Za razliku od meštana koji su proteklih decenija jedan za drugim odlazili iz sela, u Kosmovac je pre šest godina iz Albanije došla Anila Cakoni (48) sa sinom Klausom.
Zahvaljujući njoj u Kosmovcu se može čuti dečiji smeh, a Anila i njen suprug Senta Stefanović sada su jedina porodica sa detetom, ne samo u tom mestu, već i u susednoj Toponici i Miljkovcu. Anila ističe da joj se sviđa život u Kosmovcu, mada ranije nikada nije živela na selu.
“Živela sam u Tirani, krojačica sam po struci i imala sam svoj krojački salon. Sa sadašnjim suprugom me je upoznao čovek koji je poznavao i mene i njega. Senta je hteo da se oženi i taj čovek ga je doveo u Tiranu. Upoznali smo se i Klaus i ja smo došli u Kosmovac. Svi su nas lepo prihvatili, vrlo su ljubazni prema nama. U početku nisam znala ni reč srpskog, ali učila sam malo po malo. Pomoglo mi je to što znam odlično italijanski pa sam gledala serije na italijanskom jeziku sa prevodom na srpski. Klaus mi sada pomaže oko mnogih reči jer je sada treći razred i odlično govori srpski. Kada je pošao u prvi razred išla sam i ja jedno kraće vreme u školu i jedan nastavnik mi je držao časove srpskog jezika. Sada je drugačije, znam da pišem i ćirilicu, mada je još loše čitam”, rekla je Anila za Niške vesti.
Ona je kazala da joj se u Kosmovcu sviđa to što nema gužve i buke kao u gradu. “Priroda je divna, vazduh je čist. Jedemo domaću, zdravu hranu koju sami proizvodimo bez ikakvog prskanja. Klausu je ovde lepo. Po ceo dan je u prirodi i na čistom vazduhu. Obožava to što ovde ima svog psa i konja, naučio je već da ga jaše. Ima vrlo često dece u selu jer dolaze sa roditeljima koji obilaze svoje kuće i imanja, pa se igra sa njima”, kazala je Anila.