Na svoj 42. rođendan nisam očekivala ništa posebno.
Moj muž Bojan rekao je da mora ostati duže na poslu i obećao da ćemo proslaviti za vikend.
Oko šest popodne neko je pozvonio.
Dostavljač je držao ogroman buket crvenih ruža.
Nasmejala sam se.
Pomislila sam da me Bojan ipak iznenadio.
Onda sam pročitala karticu.
„Još samo malo i više se nećemo morati skrivati. Volim te. B.“
U prvi mah nisam shvatila.
Bojan i ja se nismo morali skrivati.
Na dnu računa primijetila sam broj stana.
Nije bio naš.
Buket je trebalo odnijeti sprat iznad.
Tamo je živjela Ivana sa suprugom Nemanjom.
Poznavali smo ih godinama.
Uzela sam cvijeće i krenula gore.
Ivana je otvorila vrata.
Kada je vidjela buket i mene iza njega, lice joj se promijenilo.
„Mislim da je ovo tvoje“, rekla sam.
Nije pitala od koga je.
To mi je bilo dovoljno.
Ali tada se iz dnevne sobe začuo muški glas.
„Ko je?“
Pojavio se muškarac.
Bio je to moj brat Marko.
Gledala sam čas njega, čas Ivanu.
„Šta ti radiš ovdje?“
Niko nije odgovorio.
Marko je ugledao karticu.
Pročitao ju je.
„Ko je B.?“
„Moj muž“, odgovorila sam.
Marko je pogledao Ivanu.
„Ako je ovo poslao Bojan, onda nas oboje lažu.“
Tada je sve počelo izlaziti na vidjelo.
Moj brat i Ivana bili su u tajnoj vezi skoro šest mjeseci.
Marko je vjerovao da se Ivana razvodi od Nemanje.
Ali očigledno nije bio jedini muškarac sa kojim se viđala.
Nazvala sam Bojana.
Nije se javljao.
Onda je Ivana priznala da se sa njim viđa skoro godinu dana.
Samo što je postojao još jedan problem.
Poruka na kartici nije odgovarala njihovom dogovoru.
Bojan joj nikada nije obećao da će ostaviti mene.
Naprotiv, stalno joj je govorio da neće razvod.
„Onda šta znači ‘još samo malo’?“ pitala sam.
Ivana nije znala.
Marko je tada izvadio telefon.
Pokazao nam je poruke koje mu je Ivana slala.
U njima je upravo ona tvrdila da će uskoro napustiti muža.
Shvatili smo da je svako svakome pričao drugačiju priču.
Te večeri Nemanja se vratio kući.
Dočekao je mene, mog brata, svoju suprugu i buket crvenih ruža.
Nije trebalo mnogo objašnjavati.
Bojan se pojavio pola sata kasnije.
Kada je vidio sve nas, zastao je na vratima.
Prvo je pokušao reći da ruže nisu njegove.
Onda sam mu pokazala potvrdu narudžbe sa njegovim brojem telefona.
Više nije mogao poricati.
Priznao je aferu sa Ivanom.
Ali najveći šok tek je uslijedio.
„Ja nisam napisao tu poruku“, rekao je.
Pokazao nam je potvrdu narudžbe.
Njegova poruka glasila je samo: „Srećan rođendan.“
Ivana je tog dana takođe slavila rođendan.
Dostavljač je, međutim, zamijenio dvije kartice.
Nazvali smo cvjećaru.
Druga kartica bila je završila uz buket poslat ženi na sasvim drugoj adresi.
Pošiljalac?
Moj brat Marko.
On je Ivani napisao: „Još samo malo i više se nećemo morati skrivati.“
Odjednom je sve postalo još gore.
Moj muž je slao ruže ljubavnici.
Moj brat je slao istoj ženi drugi buket.
A njen suprug nije znao ni za jednog od njih.
Nemanja je te večeri otišao.
Ja sam Bojanu rekla da ne dolazi kući.
Marko je ostao potpuno slomljen kada je shvatio da je žena zbog koje je planirao prekinuti svoju vezu istovremeno bila sa mojim mužem.
Nisam ga mogla tješiti.
I on je svjesno bio sa udatom ženom.
Narednih mjeseci raspala su se dva braka i nekoliko odnosa koji se nikada nisu potpuno oporavili.
Bojan i ja smo se razveli.
Nemanja je takođe napustio Ivanu.
Marko je prekinuo svaki kontakt s njom.
A sve je počelo zbog greške dostavljača.
Da je tog dana odnio buket na pravi sprat i stavio pravu karticu uz njega, vjerovatno bih zahvalila Bojanu na običnom rođendanskom poklonu za vikend.
Nikada ne bih znala da je mnogo veći buket istog dana poslao ženi koja je živjela samo nekoliko metara iznad mene.