Bila je 1975. godina.
Na vojnom aerodromu Golubovci sve je počelo kao obična noćna smena.
Radar je prvo zabeležio nepoznat objekat.
Brzina — nepoznata.
Pravac — nelogičan.
Visina — promenljiva.
U roku od nekoliko minuta, komanda izdaje naređenje:
„Podignite avione. Presresti i identifikovati cilj.“
U vazduh poleću MiG-ovi.
Iskusni piloti, ljudi koji su prošli sve.
Ali ono što su tada videli… nije bilo sa ovog sveta.
Ispred njih se pojavila svetleća kugla.
Bez krila.
Bez zvuka.
Bez ikakvog traga na instrumentima.
Kretala se neprirodno — naglo menjala pravac, ubrzavala i nestajala.
Piloti su pokušali da je sustignu.
Brzina preko 1700 km/h.
Ali objekat je bio… brži.
U jednom trenutku, jedan od pilota javlja preko radio veze:
„Ovo nije avion… ponavljam, ovo NIJE avion.“
Komanda izdaje novo naređenje:
„Ako se približi — oboriti.“
Ali to se nikada nije desilo.
Jer objekat kao da je znao svaki njihov potez.
Izmiče, igra se s njima… i zatim nestaje u pravcu mora.
Misija je prekinuta.
Zvanično — „neidentifikovan cilj“.
Nezvanično…
Piloti su danima ćutali.
Neki nikada više nisu želeli da pričaju o toj noći.
Ali oni koji jesu, rekli su jednu stvar koja ledi krv:
„Nismo mi njega jurili… on je proveravao nas.“
Do danas, taj slučaj nikada nije dobio objašnjenje.
I pitanje i dalje stoji:
Ako to nije bio avion…
Šta je onda letelo iznad Jugoslavije te noći?