TAJNA TITOVIH VILA

Propagirao je socijalizam i jednakost. Ali živeo je kao malo koji vladar u istoriji Evrope. Više od trideset rezidencija rasutih od Jadrana do Makedonije, hiljade zaposlenih, egzotične životinje, privatni bioskopi i vinski podrumi sa hiljadama boca. Ovo je priča o vilama koje su bile čuvane kao državna tajna — a koje danas stoje prazne, propale ili zaključane.

Čovek koji nije smeo da poseduje — a imao je sve

Postoji jedna posebna ironija u Titovoj priči o imovini. Bio je lider komunističke države koja je ukinula privatno vlasništvo kao buržoaski ostatak prošlosti. Partija je oduzimala imanja, nacionalizovala preduzeća, širila ideju da lična svojina vodi u eksploataciju. A sam Tito — živeo je u rezidencijama koje su po luksuzu i veličini mogle da pariraju kraljevskim palatama.

Istoričarka Ivana Pantelić objašnjava to jednostavno: Tito nije posedovao ličnu imovinu, pa svojim naslednicima nije ostavio ništa, jer formalno ništa nije ni imao. Sve je bilo u vlasništvu države. A država je bila — on.

Brioni — ostrvo koje je postalo simbol moći

1/11

Vidi galeriju

Titove vile Foto: Wikipedia, Printscreen YouTube

Kada se kaže Tito, prva asocijacija su Brioni. I s razlogom. Ova grupa od dva veća i jedanaest manjih ostrva uz istarsku obalu bila je Titova prava letnja prestonica. Dolazio je prvi put 1947. godine, a Bela vila na Velom Brionu postala je njegova zvanična rezidencija 1953. Na moru je provodio i do šest meseci godišnje, donoseći odluke koje su oblikovale sudbinu Jugoslavije i Pokreta nesvrstanih — iz luksuznog salona s pogledom na Jadran.

Brioni nisu bili samo odmor. Bili su pozornica. Tu je Tito primao svetske lidere, filmske zvezde i vladare. Etiopski car Hajle Selasije bio je jedan od prvih visokih gostiju. Posle su dolazili Indira Gandi, Richard Nixon, kraljica Elizabeta II, Sophia Loren, Elizabeth Taylor i Richard Burton. U društvu Burtona, Tito je u privatnom bioskopu na otvorenom gledao film Sutjeska — epsku partizansku priču u kojoj je Burton glumio samog Tita.

Šta se krije unutar Bele vile

Unutrašnjost Bele vile do danas nije u potpunosti dostupna javnosti. Ono što je poznato zvuči kao opis palate, a ne socijalističke rezidencije. Prostrana spavaća soba sa velikim bracnim krevetom i, zanimljivo, malim krevetcem pored njega. Na zidovima originalne slike Ivana Lackovića Croate i Emanuela Vidovića. Salon za masažu koji je i danas sačuvan u originalnom stanju. Frizerski salon sa dve stolice u sklopu sanitarnog čvora. Vaga na kojoj je maršal redovno pratio svoju težinu.

Ispod vile — dva podruma. U prvom, hiljadama boca vina koja se više nigde ne mogu kupiti, uključujući Titov omiljeni roze sa obližnjeg ostrva Vanga. Svaka poseta bila je uredno beležena u poseban dnevnik — kome je i kada ponuđeno kakvo vino. U drugom podrumu, soba za degustaciju i arhivska vina iz šezdesetih godina prošlog veka.

Na ostrvu Vanga, Tito je imao i vinograd sa oko hiljadu trsova malvazije, muškata i merlota, voćnjak mandarina, limuna i narandži, kao i privatni zoološki vrt sa egzotičnim životinjama koje su mu poklanjali strani državnici — uključujući slonicu Lanku i slona Sonija, poklon Indire Gandi.

Dedinje — zvanični dom u srcu Beograda

Dok su Brioni bili Titovo leto, Dedinje je bila njegova baza. Rezidencija u Užičkoj ulici broj 15, na beogradskom Dedinju, bila je Titov zvanični dom od 1946. do 1979. godine. Kuća je prvobitno sagrađena 1934. godine. Tokom rata koristili su je Nemci, potom partizani, a zatim je postala Titov trajni dom.

U neposrednoj blizini nalazi se i Kuća cveća — mauzolej u kojem su sahranjeni i Tito i Jovanka Broz, a koji je danas deo Muzeja Jugoslavije. Tito je lično voleo da brine o cveću i bašti, pa je kompleks i dobio taj naziv.

Vila Galeb — crnogorski biser sa atomskim skloništem

Za one koji nisu znali — Tito je imao i rezidenciju u Crnoj Gori, u blizini banje Igalo. Vila Galeb sagrađena je 1976. godine i predstavlja jedan od najbizarnijih primera Titovog luksuznog života. Objekat se prostire na 5.500 kvadratnih metara raspoređenih na četiri nivoa. Unutra se nalaze bioskop, bazen — i atomsko sklonište.

Pored vile je park površine čak 75.000 kvadratnih metara. Crna Gora je posle raspada Jugoslavije rasprodala većinu Titove imovine, ali Vila Galeb i dalje postoji — danas kao turistička atrakcija i muzej.

Vile koje nikada nije posetio

Jedna od zanimljivijih činjenica u priči o Titovim rezidencijama jeste to da neke od njih nikada nije ni video iznutra. Vila na Zlatiboru, na primer — raskošno imanje okruženo prirodom i zelenilom — posetio je samo jednom tokom čitavog života. Vila Lovćen u Crnoj Gori — nikada. Neke rezidencije su bile pripremane, opremane, osoblje je čekalo — a domaćin se jednostavno nije pojavio.

Razlog je jednostavan: kada imaš više od trideset rezidencija, matematički nemoguće je posetiti sve.

Šta se desilo sa vilama posle Titove smrti?

Kada je Tito umro 1980. godine, iza njega je ostala impresivna mreža nekretnina — ali bez naslednika koji bi ih preuzeli, jer formalno nisu bile njegovo vlasništvo. Svaka od zemalja naslednica Jugoslavije preuzela je objekte koji su se nalazili na njenoj teritoriji.

Sudbine su bile različite. Neke vile su pretvorene u hotele ili turističke atrakcije. Neke su vraćene prvobitnim vlasnicima od kojih su oduzete posle Drugog svetskog rata. Neke su prodate. Neke su oštećene ili potpuno uništene u ratovima devedesetih — poput lovačkog dvorca Tikveš u Slavoniji, koji su opljačkale i zapalile paravojne formacije. Neke stoje prazne i propadaju.

A neke — kao što je slučaj sa delovima Briona — i dalje čuva vojska, i ni danas nisu dostupne javnosti.