Spavala sam sa bratom svog dečka misleći da je on: Istinu sam saznala tek kada je ušao u sobu
Znam kako ovo zvuči i da će mnogi odmah reći da je nemoguće pomešati sopstvenog dečka sa njegovim bratom.
I ja bih verovatno isto pomislila da mi je neko drugi ispričao ovu priču.
Ali moj dečko Stefan ima identičnog brata blizanca, Strahinju.
Sa Stefanom sam tada bila nešto više od godinu dana, dok sam Strahinju videla možda četiri ili pet puta. Živeo je u drugom gradu i retko je dolazio.
Njih dvojica su neverovatno ličili.
Ista visina, frizura, glas, način oblačenja. Čak su iz šale godinama koristili isti parfem.
Te večeri bili smo na kućnoj žurki kod njihovog rođaka.
Bilo je mnogo ljudi, muzika je bila glasna, svetla prigušena, a gotovo svi su pili.
I ja sam popila više nego što je trebalo.
Stefan je u jednom trenutku seo pored mene i rekao:
„Idem po piće. Čekaj me ovde.“
Ostala sam na kauču.
Nekoliko minuta kasnije neko mi je prišao iza leđa, zagrlio me i poljubio u obraz.
Bila sam potpuno sigurna da je Stefan.
Okrenula sam se.
Isto lice.
Ista odeća.
Isti parfem.
Nisam ni posumnjala.
Rekao mi je da odemo gore jer je dole prevelika gužva.
Otišli smo u jednu od praznih soba.
Ne želim ulaziti u detalje, ali dogodilo se ono zbog čega me je i danas sramota.
Bila sam uverena da sam sa svojim dečkom.
Sve do trenutka kada su se otvorila vrata.
Na njima je stajao Stefan.
U ruci je držao dve čaše.
Gledala sam njega.
Onda muškarca pored sebe.
Pa opet njega.
Mislim da sam u tom trenutku potpuno prestala disati.
„Šta ovo radite?“ pitao je.
Tek tada sam shvatila.
Pored mene nije bio Stefan.
Bio je Strahinja.
Počela sam plakati i ponavljati:
„Mislila sam da si ti.“
Stefan je pogledao brata.
„Ona nije znala?“
Strahinja nije odgovorio.
To ćutanje mi je bilo dovoljno.
Odjednom više nisam osećala samo sramotu.
Bila sam besna.
„Znao si da mislim da si Stefan?“
Rekao je da nije bio siguran.
„Kako nisi bio siguran? Poljubila sam te i nazvala Stefan!“
Tada je spustio pogled.
Stefan je nasrnuo na njega, a njihov rođak ih je jedva razdvojio.
Žurka se završila katastrofalno.
Stefan i ja smo otišli.
U automobilu nismo progovorili skoro deset minuta.
Onda je pitao:
„Stvarno nisi znala?“
Ta rečenica me je slomila.
„Kunem ti se da nisam.“
Rekla sam mu sve.
Da mi je prišao s leđa.
Da sam mislila da se vratio sa pićem.
Da je imao isti parfem.
Da je zbog prigušenog svetla i alkohola sve izgledalo potpuno normalno.
A najvažnije — njegov brat nijednom nije rekao ko je.
Stefan je tada priznao nešto što nisam znala.
Strahinja je ranije pravio slične „šale“.
Dok su bili mlađi, menjali su mesta na fakultetu, prilazili prijateljima jedan umesto drugog i zabavljali se reakcijama ljudi.
Ali ovo više nije bila šala.
Sutradan me je Strahinja pozvao.
Nisam želela da se javim.
Poslao mi je poruku:
„Izvini. Otišlo je predaleko.“
Odgovorila sam samo:
„Kada si shvatio da mislim da si Stefan?“
Dugo nije odgovarao.
Onda je napisao:
„Odmah.“
Tada mi se sve prelomilo.
Više nisam mogla sebi govoriti da je u pitanju nesporazum između troje pripitih ljudi.
On je znao.
Ja nisam.
Pokazala sam poruku Stefanu.
Nikada neću zaboraviti izraz njegovog lica.
Pozvao je brata i rekao mu da više ne želi nikakav kontakt sa njim.
Njihova porodica se umešala.
Roditelji su pokušavali umanjiti situaciju.
Njihova majka mi je čak rekla:
„Ali oni su identični, moglo je svakome da se desi.“
Odgovorila sam:
„Meni jeste moglo da se desi da ih pomešam. Njemu nije moglo slučajno da se desi da ćuti.“
Stefan i ja smo pokušali nastaviti vezu.
Nije išlo.
Iako je govorio da zna da nisam namerno bila sa njegovim bratom, nešto između nas se promenilo.
Počeo je da me ispituje svaki put kada bih izašla.
Ponekad bi me gledao i ja bih znala o čemu razmišlja.
A ja sam se osećala krivom zbog nečega što nisam svesno izabrala.
Posle nekoliko meseci smo raskinuli.
Ne zato što ga nisam volela.
Jednostavno više nismo umeli da budemo isti ljudi koji smo bili pre te večeri.
Najtužnije je što su se raspali i odnosi u njihovoj porodici.
Stefan godinama nije razgovarao sa bratom.
Čula sam da su kasnije ponovo uspostavili neki kontakt, ali nikada nisu bili bliski kao ranije.
Danas, nekoliko godina kasnije, više ne govorim sebi da sam „spavala sa bratom svog dečka“.
Ta rečenica zvuči kao da sam znala šta radim.
Nisam.
Napravila sam grešku jer sam zamenila identične blizance u mračnoj sobi nakon nekoliko pića.
Ali Strahinja nije napravio istu grešku.
On je od prvog trenutka znao ko sam ja.
I, što je mnogo važnije, znao je za koga ja mislim da je on.
Zato me više nije najviše sramota trenutka kada je Stefan otvorio vrata.
Najviše me boli što je jedna osoba kojoj sam verovala iskoristila moju zabunu, a posledice te večeri uništile su i moju vezu i odnos dvojice braće.